Tipovi sefova

Na tržištu je desetak tipova sefova, ali ako zanemarimo ogromne sefove u koje se može ući, koje koriste multimilioneri, veće sefove za nakit tipične za zlatare i draguljarnice i druge luksuzne tipove, preostaje pet vrsta sefova sa kojima bi tipičan vlasnik kuće čije se dragocenosti mogu spakovati u jednu veću kutiju trebalo da bude upoznat. Za početak, tu su veliki sefovi dimenzija poput ormara, koji se savetuju onima čije su dragovenosti gabaritnije. Ovi stojeći sefovi nisu nužno komplikovaniji za obijanje od zidnih ili podnih sefova ali je njihova velika prednost u tome što se ne mogu poneti (pored ogromne težine obično su i zakovani za pod), dok je mnoge zidne sefove moguće izvaditi iz zida, iako sa dosta muke. Njihova mana, pored više cene, je i u tome što ne mogu imati tako debela vrata kao kvalitetni zidni ili podni sefovi, jer se onda ne bi mogli lako otvoriti i bili bi izuzetno skupi. Drugi nedostatak je to što će provalnik odmah po ulasku u kuću pronaći sef. Prednosti ovih sefova, pored veće zapremine i nemogućnosti pomeranja, su lakši prilaz predmetima u sefu i podela na više fioka, od kojih neke mogu biti dodatno zaštićene.

Iako je većina vlasnika kuća i stanova na prestižnim lokacijama izuzetno zainteresovana za mere zaštite imovine poput video nadzora i alarma, interesantan je podatak da, prema procenama, manje od 10% vlasnika vrednijih nekretnina poseduje sef u svom domu. Slično je i u drugim zemljama – sefovi u kući nisu danas toliko popularni, iako su kućni sefovi, ako se pravilno odaberu, jedna od najefikasnijih mera zaštite imovine. Od kućnih sefova daleko su popularniji sefovi u bankama, ali sef u banci ne može zameniti kućni sef, jer dok je namena sefa u banci da čuva veoma vredne predmete koji se ne koriste i predstavalju neku vrstu finansijske rezerve, namena kućnog sefa je da čuva vredan nakit koji se ponekad nosi, manje rezerve keša, dokumenta i sve ostalo što želite da vam bude nadohvat ruke i što vam može zatrebati i u trenutku kada banka ne radi. Prosečna provala traje samo osam minuta, tako da većina provalnika ne samo da nema vremena da pokuša da obije sef, već nema vremena ni da traži sef, pomerajući sve površine i predmete iza kojih bi se mogao kriti sef u kući od više stotina kvadrata. Naravno, ima i provalnika koji sa sobom nose alat za obijanje sefova i koji su spremni da provedu više sati u objektu, a da biste se osigurali i od takvih provalnika potrebno je da odaberete pravi sef, jer čak i čuvanje dragocenosti na skrivenim mestima u kući je daleko bolje od čuvanja dragocenosti u sefu koji se lako obija.

Zidni i podni sefovi su nabolje rešenje za većinu kupaca. Nisu skupi kao slobodno stojeći sefovi i mogu se dobro sakriti u kući, tako da ih provalnik, ako nije unapred informisan da posedujete sef, verovatno neće ni pronaći, već će vreme potrošiti preturajući po fiokama i ormarima. Podni sefovi su bezbedniji od zidnih sefova jer ih je gotovo nemoguće odneti i bolje su zaštićeni od požara (doduše u slučaju požara mogu se napuniti vodom upotrebljenom za gašenje). Mane podnih sefova su to što su teže pristupačni, budući da se obično moraju instalirati u podrumu, dok je i sama instalacija prilično teška i zahteva dolazak više radnika, koji će otići kući sa informacijama o vašem sefu.

Zidni sefovi su lakši za pristup i instalaciju ali i lakši za odnošenje. Sa zidnim sefovima možete biti veoma kreativni po pitanju izbora lokacije, tako da je zidni sef, opšte uzevši, verovatno najbolji za većinu vlasnikakuća i stanova, posebno jer manji sef možete i sami instalirati.Važno je samo da ne izaberete sef koji ima veću dubinu od dubine zida u koji planirate da ga ugradite. Još dve vrste sefova koje vredi spomenuti susefovi za oružije i protivpožarni sefovi. Njihova svrha nije da dugo odolevaju provalnicima već da, u slučaju oružja, zadrže zaključane predmete van domašaja neovlašćenih lica, tj. da, u slučaju protivpožarnih sefova, izdrže 15-30 minuta plamena. Protivpožarni sefovi su veoma korisni za čuvanje dokumenata. Provalnik će verovatno uspeti da otvori protivpožarni sef ali po pravilu neće dirati dokumente, tako da ako čuvate u njima samo dokumenta, debela vrata i nisu neophodna. Većina manjih, stonih sefova, poput onih koji se koriste u hotelima klasifikovani su kao protivpožarni.

Kako odabrati sef koji se teško obija?

Većini sefova, poput zidnih i podnih, provalnici moraju da pristupe sa prednje strane. Provalnici koji ciljano dolaze da obiju sef ili koji uvek sa sobom nose materijal za obijanje koriste alate na struju ili na baterije i nemaju na raspolaganju veliki broj tehnika već moraju fizički da probiju čitavu debljinu vrata kako bi pristupili bravi. Minimalna relativno bezbedna debljina vrata je 1.5cm i svaki milimetar više može značiti razliku između uspešnog obijanja i pokušaja obijanja. Svi kvalitetni sefovi poseduju deklaraciju koja garantuje da je potrebno X minuta da se sef probije električnim alatima. Najrasprostranjeniji je TL standard, pa tako TL40 sef garantovano može da izdrži 40-minutni napad običnim alatima, dok TRTL60 može da izdrži jedan sat pod napadom običnim alatom i alatima koji tope metal, itd. Sef koji nema deklaraciju ovog tipa ne može se smatrati kvalitetnim. Apsolutno je poželjno da sef ima relocking sistem, što podrazumeva automatsko zaključavanje dodatnim šipkama ako je brava oštećena ili se detektuje povišena temperatura. Ovakve sefove višestruko je teže obiti nego sefove bez relocking sistema.